Duhovna fiziologija

Postoji duhovna fiziologija koja leži u osnovi nervnog sistema i koja čoveka čini jedinstvenim sredstvom za postizanje najviših stupnjeva razvoja svesti. Čovekov mozak, budući veći od mozga većine životinja, sa izuzetkom slona i kita, i budući kompleksniji, ima veću sposobnost mišljenja. Ovo ljudski mozak čini odličnim sredstvom za čoveka, koji je najviše razvijen od svih bića. Jedino je čovek sposoban za rasuđivanje na višim stupnjevima i na kraju, za Bogospoznaju. Što je veća količina misli (kod čoveka, za razliku od životinja), to su složenije moždane vijuge. Procepi između ovih vijuga su kod odraslog čoveka duboki oko 2 cm. Siva masa mozga je gde se nalaze senzorno-motorni misaoni procesi. U ranim fazama razvoja fetusa, mozak više liči na mermernu poluloptu. Svesnost i reakcije fetusa se povećavaju sa usložnjavanjem vijuga. Um, izvor misli i rasuđivanja, proizvod je svesti, ne fiziologije; on pokreće fiziologiju.

Biće vam zanimljivo da vidite kako je Bog sačinio ovo fizičko telo. To je veoma duboka i široka tema pa ću pomenuti samo nekoliko stvari. Siva masa na površini mozga prima nervne impulse. Tu se nalaze sve nervne ćelije i električne vibracije. Kada odlučite da pokrenete neki deo tela – ruke, prste, oči, na primer – to stvara električne impulse u ćelijama sive mase, koji se prenose kroz motoričke nerve do dela tela koji želite da pokrenete. Kako se pokrene taj deo tela, drugi električni impuls se pošalje nazad mozgu putem senzornih nerava. Ovi električni impulsi stimulišu nervne ćelije u sivoj masi i više energizujućeg kiseonika se povlači iz krvnih sudova ka membrani koja okružuje mozak. Vežba koja je veoma dobra za stimulisanje energije u mozgu jeste nežno ali čvrsto lupkanje glave. Ovo je naročito korisno činiti ujutro kada započinjete dan – ili bilo kada kad osetite da vam se mozak usporio.

Ispod sive mase nalazi se bela masa, koja se smatra pasivnom. Struktura mozga odgovara duhovnom oku čoveka. Zapravo, ovo oko astralne svetlosti, koje je moguće videti u meditaciji, jeste ovaploćenje kreativne energije i svesti koje grade čovekovo telo i koje mu daju život. Isus je rekao: „Svijeća je tijelu oko. Ako dakle bude oko tvoje zdravo, sve će tijelo tvoje svijetlo biti." Duhovno oko se vidi u obliku zlatne aure koja okružuje plavu sferu u sred koje se nalazi petokraka zvezda bele svetlosti.

Kada u ogledalu pogledate u svoje oči, možete videti da su i sačinjene po uzoru na duhovno oko: spoljašnja „aura" ili beonjača; unutrašnji krug, ili dužica i središnja „zvezda", ili zenica. Mesto odakle potiče duhovno oko jeste suptilni duhovni centar u meduli oblongati (u korenu mozga, gde se spaja sa kičmom). Energija iz ovog oka se u meduli deli i kroz mozak ide do dva fizička oka, kroz koje percipiramo svet dualnosti.

Duhovno oko, sa svoje tri svetlosti, ili tri različita zraka, koji se poput teleskopskog sočiva šire jedno unutar drugog, ima sveobuhvatno sferično vidno polje. Kroz zlatni zrak, jogi koji duboko meditira vidi svu materiju i radijaciju (vibratornu kosmičku energiju) koje prožimaju čitav univerzum. Prošavši kroz plavo svetlo, jogi spoznaje Hristovu ili Krišninu Svest – Kutaštu ili beskonačnu Božiju inteligenciju, „jedinog sina" iliti odraz Boga, prisutnu u svemu stvorenom. Probivši se kroz malenu petokraku zvezdu, jogi spoznaje Kosmičku Svest – transcendentnu Božiju svest koja je u osnovi svega stvorenog ali i izvan manifestovanog, u Beskraju. Jogi koji je postigao Kosmičku Svest percipira da je celokupna kreacija, uključujući i mikrokosmos njegovog tela, projekcija petostrukih zraka (pet elemenata) Božije Kosmičke Svesti.

Božanski Stvaralac Kosmičke Svesti, Njegova čista inteligencija odražena u kreaciji kao Hristova ili Krišnina Svest, i Njegova aktivna stvaralačka snaga u obliku Kosmičke Vibracije su dakle sama Suština svega manifestovanog. Zlatno, plavo i belo – boje isijavanja ovog Svetog Trojstva Boga u kreaciji – zapravo su najduhovnije od svih boja: belo odražava transcendentnu Bogosvest, plava odražava Hristovu ili Krišninu Svest, a zlatna (ili crvena, kao oblik zlatne) odražava isijavanje ili energiju prisutnu u kosmosu. Kroz istoriju čovek je instintkivno asocirao belu sa čistotom i duhovnošću, plavu sa spokojnom sveprisutnošću, poput plavetnila neba; i zlatnu ili crvenu sa energijom.

Trobojni zraci duhovnog oka, putem složene transformacije koja je poznata jogijima, formira fizičko telo čoveka. Zlatni zraci kosmičke energije, na primer, vidljivi su u crvenoj krvi i ispoljavaju se u električnim strujanjima koja teku kroz nerve. Plavi zraci su ono što dominira u sivoj moždanoj masi, koja predstavlja medijum za izražavanje misli putem senzorno-motoričke aktivnosti – kao što na univerzalnom nivou Hristova Svest (Kutašta Čeitanja) predstavlja medijum koji održava sve prirodne procese. Beli zraci dominiraju u beloj moždanoj masi u kojoj počiva Božija transcendentna Kosmička Svest.

Nervi imaju oblik cilindra. Ako vidite dijagram nervnog sistema, on je poput mreže zrakova, putanja električne energije bez koje nema života u telu. Duhovna fiziologija odgovara projekciji Božijih misli. Prvo ispoljavanje Boga Stvaraoca je misao, čista Inteligencija. Kada je Bog počeo da „misli" čovekovo telo, proizveo je pipke misli – misao je linearna projekcija. Ovi su postali zraci, zraci su postali niti; niti su postale nervi kroz koje teče energija po čitavom nervnom sistemu ka dvadeset sedam milijardi ćelija tela.
Postao sam svestan ovih veza čitajući malo o fiziologiji. Bog mi je istovremeno pokazao svoju duboku nauku. Tako je zanimljivo videti čudesnu evoluciju kompleksne materije iz singulariteta svesti Duha. Kako je složeno a opet tako jednostavno, kada vidite da je sve Bog. Sve to održava snaga Njegove misli. „Na malenom zrncu misli počiva svekoliki kosmos."