Doba vetrenjača

Tokom restrikcija kretanja, od duga vremena uzeo sam da ponovo čitam Don Kihota. I odmah me je pogodilo koliko je to remek-delo, staro pet stotina godina, aktuelno danas, kad ogromna masa ljudi bukvalno misli da je veštačka realnost interneta i društvenih mreža stvarna, a neće da veruje u ono što može da vidi sopstvenim očima, ili što se pred njihovim nosom dešava susedima i prijateljima.

Kakvu nam korist donosi da se bavimo „svetskim zaverama“ ako ne možemo da pobedimo svoju sopstvenu nižu prirodu? Nisu vakcine, gušteri i komunikacione mreže naši neprijatelji; naši pravi neprijatelji su naša sopstvena nesvesnost, agresija, sumnja, strah, nesigurnost, nevoljnost i depresija. Te stvari ne samo da nam uništavaju duševni mir i sreću, već polako, ali sigurno potkopavaju i naše fizičko zdravlje.

Hajde zato da se manemo borbe sa vetrenjačama i da se potrudimo da nađemo mir, radost, ljubav i ispunjenje duboko u sebi. Ako to uspemo makar i u maloj meri, začas će nam sva ta „važna“ pitanja na koja smo nepotrebno trošili vreme i energiju početi da izgledaju nestvarno kao san i uvidećemo da naša sreća i blagostanje zavise od nas samih više nego od bilo kakvih spoljašnjih okolnosti.

Iz knjige motivacionih eseja „Dobre namere nisu dovoljne“. Opširnije o knjizi pogledajte ovde.