Danas smo svesniji potrebe za mirom

Samo Bog zna da li je Zlatno Doba zaista bilo zlatno. Kada nam sadašnjica ne pruža radost, kada sadašnjica nije očaravajuća ili lepa, mi se trudimo da glorifikujemo prošlost. Mi tvrdimo da su naši preci svi bili sveci. U ovoj eri nema nikog ko će reći suprotno. Možda bi savremenici naših predaka, da su živi, rekli nešto drugo! Ako proučimo Mahbharatu, vidimo da se odigrala strahovita bitka između božanskih sila i sila neznanja. Da li je u Božijoj tvorevini ikad bilo doba kad nije bilo borbe između dobra i zla? Mi zlo nazivamo „tamom“. U kojoj tački civilizacije nije bilo borbe protiv tame?

U naše doba imali smo Drugi svetski rat. Ali i u vreme Mahbharate se vodila bitka. Možda ćete reći da su se vaši preci, koje zovete svecima, borili protiv zlih sila. Istina je, ali činjenica je da su te zle sile živele i u tom dobu. Kako onda možemo reći da su ti dani zlatni? Ljudska bića koja su živela u to vreme imala su iste slabosti koje i mi danas imamo, posle toliko mnogo vekova.

Što se tiče preobražaja prirode, osećam da su ljudi danas svesniji vrhunske neophodnosti mira, ljubavi i jedinstva. Pre dve hiljade godina, ljudska bića su više verovala u moralnost. A opet, u nekim vekovima, uopšte nije bilo moralnosti. Sve je bilo: „sila je pravo“. Ali, danas vidim da u srcima svih postoji glad za mirom. Možda ja nisam miran, možda vi niste mirni, možda svet nije miran. Svuda unaokolo, zemlje možda ratuju. Ali, mi vidimo da je mir potreban. Postoji istinska glad za mirom.

Pre dve ili tri hiljade godina, ljudi nisu koristili izraz „mir“. Oni su samo videli da postoji tama i da postoji svetlost. Svaka strana je verovala da ona ima svetlost, a da je druga strana čista tama.

Sada su ljudi malo mudriji. Ima mnogo dobrih ljudi na svetu koji su došli do tačke kada osećaju da oni nisu jedini koji poseduju svetlost. Poseduju je i drugi. A doći će dan kad više nećemo praviti poređenja.

U porodici, vi ćete jesti hranu koju priprema vaša majka ili vaša sestra. U mojoj porodici, ja ću uraditi isto. Ako smo zadovoljni onim što su pripremili naši dragi, zašto moramo da idemo našim susedima i govorimo: „Moja hrana je mnogo bolja od tvoje“? Ono što dobijemo od naše porodice je izvrsno za nas, a ono što drugi dobiju od svoje porodice je izvrsno za njih. Ako smo oboje zadovoljni, onda neće biti poređenja, neće biti sukoba. Do sukoba dolazi jedino kada vi kažete da me za moje dobro terate da jedem vašu hranu, ili ako ja kažem da za vaše dobro vi morate da jedete hranu koju ja jedem.

Izvor: „Šri Činmoj odgovara“, deo 38.