Da li su naši resursi neiscrpni

Verovali ili ne, ima mnogo ljudi koji (i dalje) ne gledaju TV. Još je više onih koji (i dalje odolevaju da) ne "bulje" u monitor. A da ne licitiramo koliko je onih koji ne da ne umeju da koriste ajfon, tablet i slično, nego to ni ne žele. Jer misle da ih to odvaja od stvarnog života. Jer smatraju da ih to odvaja od Prirode.

I onda? Da li su oni u prednosti, ili su zaostali? Da li je njihov pogled na život prirodniji, ili retrogradniji?
Kažu da je, uz malo šire sagledavanje ovog pojma, zdrava hrana zapravo sva hrana, ako se koristi mudro. Pa bi se slično moglo reći i kad je reč o duhovnoj hrani.

Da li se prema pomenutim tehnološkim dostignućima može postupati dovoljno mudro...:

a) da nas ne uzmu pod svoje;
b) da nam ne oduzimaju, nego (samo) daju;
3) da doprinose razvoju našeg duha, a ne da nas zatupljuju?

Odgovor je svakako pozitivan. U ideji.

A u realizaciji?

Nedavno sam upoznao jednog veoma zanimljivog mladića, mlađeg kolegu, koji je poprilično odmakao na putu duhovnog (samo)razvoja. I koji je, u želji da napravi nešto vredno u korist duhovnog razvoja drugih, kreirao sajt i elektronski magazin sa isključivo duhovnom tematikom. I vrlo ambiciozno krenuo u ovu misiju. Ali...

Posle "samo" pola godine (njegovog) truda i odricanja, rezultat ovog napora je odluka o “zamrzavanju” projekta.

Pa bismo opet malo o mudrosti.  I o našim (ne)iscrpnim resursima.
Mudrost je u njihovoj štednji, tj. racionalnom gazdovanju njihovim kapacitetima.
Ali isto tako i u njihovoj permanentnoj upotrebi. Ponekad ih upravo štedimo, tako što ih redovno trošimo. Tada, gle paradoksa, deluju neiscrpno.

Ali, mnogo je češći slučaj da se njihovom neumerenom, neuravnoteženom potrošnjom, i neadekvatnim obnavljanjem (naročito kada je reč o vitalnoj sili), nađemo u situaciji da zaključimo kako smo iscrpljeni, prazni, demotivisani...
Tu se uvek može izvući zaključak da nismo (bili) dovoljno mudri.

Naš mladi prijatelj je čistog srca krenuo u svoju misiju. I podržan je od Kosmosa. Od Boga. Pa je uz tu podršku stigao do mnogih (drugih) srca. Tako i do srca svog sadašnjeg duhovnog učitelja. Koji ga je pronašao. Kao i uvek, u pravom trenutku.

I ponudio mu rešenje, u angažmanu na svom projektu. Uz uslove, vrlo izražene spiritualne težine, koje je bilo teško odbiti.
Da li to znači da je misija mladog kolege uspešna, da je i dalje u toku, iako je njegov projekat “zamrznut”? Da li je to dokaz da su skriveni (naizgled nepostojeći) ciljevi, neretko važniji od onih koje sami odredimo? Kosmos zna.

Kosmos, svojom nesumnjivom mudrošću, uvek daje podršku projektima čistog srca. Samo je pitanje da li mi tu podršku uočavamo. Pogotovu da li je vidimo onda kad nam je isporučena. Ili se tešimo naknadnom pameću.
Ili je prihvatamo tek kad iscrpimo “svoje” resurse.

Pa smo tako ponovo stigli do pitanja “naših” resursa. Koji zapravo, kao što vidimo nisu samo naši. I koji se mudrije troše ujedinjeni sa sličnima, koje nam Kosmos nudi, uvek na vreme.

Kosmos se uvek raduje integracijama čistih srca. Čistih energija. On podržava te integracije. I prepušta nam da potom sami gazdujemo njihovim potencijalima.

Potencijali internet veza su, svi to vidimo, nesumnjivo ogromni. Uz istovremenu svest da je mudrost našeg gazdovanja njihovim resursima - vrlo upitna.  Ljudsko biće, sklono neumerenosti, lako upada u razne zamke, pa tako i u vezi sa gazdovanjem novim tehnologijama.

Zavisnost od njih je samo jedna od zamki u koje upadamo. Do te zavisnosti nipošto ne dolazi zbog njihovih potencijala. Nego isključivo zbog odsustva naše mudrosti.

A što se mladog kolege tiče, Kosmos nas je spojio da vidimo kako možemo da ujedinimo resurse, i da zajedničkom mudrošću obezbedimo da on nastavi da živi. Na radost onih srca koje je dotakao...

U slavu dragog Kosmosa - pardon, Boga - razvijajte svoju mudrost. Uvek se isplati.

Goran Kojić, sertifikovani trener za lični razvoj
gorankojic@gmail.com