Čas neočekivanog

Ima trenutaka kada se Duh kreće među ljudima, a dah Gospodnji lebdi na vodama našeg bića; ima drugih trenutaka, kada se on povlači, a ljudi su ostavljeni da deluju snagom ili slabošću svog sopstvenog egoizma. Prvi su periodi kada i samo malo napora donosi ogromne rezultate i menja našu sudbinu; drugi su periodi vremena kada se puno truda utroši da se postigne malo toga. Istina je da ovi drugi periodi mogu da pripreme one prve, možda je to samo majušni dim žrtve koji se penje na nebo i odatle priziva kišu Božije Darežljivosti.

Nesrećan je čovek ili narod koji, kada božanski trenutak dođe, spava ili nije spreman da ga iskoristi, jer nije ostavio lampu da gori radi dobrodošlice, a uši su mu zatvorene za taj zov. Ali trostruko su nesrećniji oni koji su snažni i spremni, pa ipak protraće tu snagu ili zloupotrebe taj trenutak; jer njihov će biti nepopravljiv gubitak ili veliko uništenje.

U Božijem Času očisti svoju dušu od svake samoobmane i licemerja i jalovog laskanja sebi, kako bi mogao da pogledaš pravo u svoj duh i da čuješ ono što te doziva. Svaka neiskrenost prirode, kada se suprotstavi oku Učitelja i Svetlosti Idealnog, postaje sada rupa u tvom oklopu i priziva udarac. Čak i ako pobediš na trenutak, tim gore po tebe, jer će udarci doći kasnije i oboriti te usred tvog trijumfa.

Ali, ako si čist, odbaci sav strah; jer čas je često strašan, vatra i kovitlac i oluja, mlevenje prese Božijeg gneva; ali onaj ko može da stoji, čak i ako padne, podići će se ponovo; čak i ako izgleda da će prohujati sa vetrom, on će se vratiti. Ne daj ni da ti svetovna mudrost suviše poverljivo šapuće na uvo. JER OVO JE ČAS NEOČEKIVANOG.