Bol je proizvod uma

Bol je najveće prokletstvo duše. Za one koji pate bol je užasan. Čak ako ste u redu sada, kako znate da jednog dana nećete biti žrtva? Dokle god postoji mogućnost da će te patiti, morate pokušavati da iskorenite uzoke patnje.

Tri su činioca uzrok ljudske patnje: prvi je iluzija; drugi, posledice čovekovih pogrešnih dela; treći, efekti masovne karme, kao što je uništenje i dobrih i loših ljudi kada je bombardovana Hirošima.

Iluzija dovodi do poistovećivanja sa telom. Od začetka života, dete sebe smatra samo svojih telom; da su on i njegovo telo jedno. Zato dete plače ako ga uštinete i zato voli da ga mazite po ruci. Zabluda poistovećivanja sa telom nastala je prilikom samog stvaranja čoveka, i to poistovećivanje jača kada ugađamo telu.

U Indiji je vaspitavanje drugačije nego ovde na Zapadu. Nas uče da pobedimo telo, da se mentalno izdignemo iznad telesne svesti. Ako previše volite telo postajete preterano osetljivi; patite kad god je telu neugodno. Naučeni ste da patite jer ste naučeni da se previše uzdate u fizičke ugodnosti kao preduslov vašoj sreći. Želja za svakojakim ugodnostima je veliki izvor bola. Zbog toga su sveci govorili da ni zašta ne treba da budemo vezani. Ako je servirana neukusna hrana, nemojte žudeti za svojim omiljenim jelima. Nikad nemojte biti toliko vezani za nešto da ste nezadovoljni ili nesrećni ili da patite jer tog nečeg nema.

Ljudska bića pate jer se povezuju sa egom: sa svešću sebe kao fizičkog bića. Životinje pate mnogo manje od čoveka jer nisu egom poistovećene sa svojim telom. One se ne povezuju sa egom na isti način na koji to čine ljudi. Mi se takođe odnosimo prema drugima u zavisnosti od stepena naše identifikacije sa njima. Kada vidite nepoznatu osobu sa polomljenom nogom, kažete „Kakva nesreća!“ Saosećate sa tom osobom ali ste odvojeni od bola koji donosi povreda. Da ste polomili svoju nogu, patili biste od bola. Na sličan način, majka koja vidi smrt deteta svog suseda ne oseća toliku tugu koliku bi osećala da se radi o njenom sopstvenom detetu. U oba slučaja identifikacija je uzrok patnje. Identifikujete se mnogo više sa svojim telom nego sa telom drugog i povezujete se mnogo jače sa osobama koje su vam bliske nego sa onima koji to nisu.

Činjenica je da ako naučite da živite u svom telu bez poistovećivanja sa njim, nećete patiti mnogo. Veza između vas i telesnog bola je samo mentalna. Kada spavate ili kada ste nesvesni tela, ne osećate bol. Isto tako, kada vam lekar ili zubar daju anesteziju dok operišu vaše telo, vi ne osećate bol. Um je odvojen od osećaja. Sa druge strane, ako u svom umu jako zamislite patnju druge osobe, možete i sami osetiti bol.

Najbolja anestezija protiv bola je mentalna moć. Ako vaš um odbije da ga prihvati, bol će u mnogome biti umanjen. U trenucima kada je ovo telo bilo povređeno ili osećalo jak bol, video sam da ako usmerim um ka Hristovom centru [Kutastha, spiritualno oko] – to jest kada se više identifikujem sa Bogom, a manje sa telom – bol nestaje. Na isti način, kada bol nastupi, koncentrišite se na Hristov centar. Budite mentalno odvojeni od bola; više razvijajte snagu uma. Budite snažni iznutra. Kada osećate bol, recite sami sebi „Ne boli me.“ Kada bol dođe, prepoznajte ga kao nešto za šta se treba pobrinuti, ali nemojte patiti zbog njega. Što se više koncentrišete na moć uma, to će vaša svest o telu biti slabija.  A što više volite svoje telo i što se više brinete za njega, to će slabija biti spasonosna moć vašeg uma.

Patnju pojačavate maštom. Briga i žaljenje samog sebe vam neće ublažiti bol već će ga povećati. Na primer, neko vam učini nešto nažao; vi dugo razmišljate o tome a vaši prijatelji razgovaraju i saosećaju sa vama. Što više razmišljate o tome, to više uvećavate bol – i sopstvenu patnju. Kada vam neko učini nešto nažao mnogo je bolje duhovno voleti tu osobu, dati joj svoj blagoslov i zaboraviti sve.

Bog je svestan naše patnje. On svakako oseća naše neugodnosti i bolove. Zar nije Isus rekao da ni lasta ne padne a da Bog to ne oseti i ne zna (Matija 10:29). Kada soko ubija lastu, Bog zna kroz šta prolazi ptičica. On takođe zna i vaš bol. Da li mislite da je srećan zbog vaše patnje? Ne. On oseća kada ste u  nevoljama. On nije toliko srećan koliko mislite. Kada se Bog usmeri na svoje apsolutno stanje izvan kreacije, On zna da je On najsrećnije biće koje postoji, ali čim oseti želje i tuge i muke Svoje dece, On više nije toliko srećan. Vi možete da saosećate sa nečijom patnjom a da ne osećate isti bol; ali ako se potpuno identifikujete sa tom osobom, osećate njen bol kao vaš sopstven.

Ideja je sledeća - čak i ako Bog zna šta se dešava sa njegovom kreacijom, On je oslobođen iluzije poistovećivanja sa njom. Dakle, čak i ako Bog oseća vašu patnju, i mentalno pati sa vama, Njegova patnja nije ista kao vaša iluzija jer On nije poistovećen sa ovim univerzumom dualnosti na isti način na koji ste vi povezani. On želi da postanete isti kao On. To jest, treba da živite u ovom telu ali da ne budete pod njegovim uticajem. Tada ćete spoznati da ste oslobođeni karme. Nije samo Bog oslobođen; vi, kao duše, stvoreni prema njegovom liku, takođe ste potencijalno slobodni. Budite kao Bog koji se bavi kreacijom iako se ne poistovećuje sa njenom iluzornom prirodom.

***

"Ovaj svet čini se stvarnim jer to je Bog usnio da postojiš istovremeno kad je usnio Svoj kosmički san. Ti si deo Njegovog sna. Ako noću sanjaš da si udario glavu o zid može se desiti da osetiš umišljeni bol u glavi. Međutim, onog trenutka kada se probudiš, shvatićeš da nije bilo zida o koji si udario glavu. Bol koji si iskusio bio je samo u tvom umu, ali ne i u tvojoj glavi! Isto važi i za ovaj san koji upravo sanjaš. Probudi se u jedinoj Stvarnosti, Bogu, i videćeš da je ovaj zemaljski život samo predstava - ništa više od igre svetlosti i senke!"