Ambicija - pomoć i prepreka

U duhovnom životu je ambicioznost opasna stvar; sama po sebi ambicija je propast. Ali u običnom životu, ako živite bez ambicije, onda ste kao ovca i nećete uopšte napredovati. Kad jednom prihvatite duhovni život, sama vaša težnja postaje kao najbrži jelen. Međutim, ako želite da dosegnete cilj u određeni sat ili u određeni dan zato što imate ambiciozan karakter, onda pravite ogromnu grešku. Ambicija je u vitalu, težnja je u srcu. Dok postoji ambicija, uvek postoji i nesretni takmičarski duh. Vi ste ambiciozni jer želite da nekoga prestignete, želite da postignete nešto što drugi još  nisu postigli. Dok postoji ambicija, postoji i velika opasnost da se ne krećete prema stvarnom cilju. Ambicija želi da vas odvede na odredište koje možda nije vaše pravo odredište, već odredište nekoga drugog.

Pošto je vaša pesma ambicije u stvari pesma nadmoći nad drugima, ona vas svesno ili nesvesno vodi ka drugačijem cilju. Ali kad težite, ne težite samo zato što drugi teže ili zato što želite da ih prevaziđete u težnji. Ne! Tu nema takmičarskog duha. To je vaša vlastita neodložna potreba koju ispunjavate. Vi težite zato što osećate da je vaša neodložna dužnost da dostignete svoj suđeni cilj da biste u najvećoj meri služili apsolutnom Svevišnjem. Vaša težnja vas vodi Bogu da biste Ga mogli ostvariti, otkriti i ispoljiti. Ako ne ostvarite, otkrijete i ispoljite Boga, nećete steći pravi osjećaj ispunjenja.

Ako ne vodite duhovni život, onda vam ambicija pomaže da napredujete. Ako ste ambiciozni, onda nećete spavati ceo dan. Pobedićete lenjost i suočićete se sa životom da biste postigli željeni cilj. Vivekananda je obično govorio Indijcima koji su se valjali u zadovoljstvima lenjosti da idu i igraju fudbal. „Ne morate čitati Gitu“, govorio bi, „ako budete igrali fudbal ostvarićete Boga pre nego ako budete čitali Bhagavad gitu“. Ovi ljudi su bili tako letargični da nisu imali nimalo životne energije. Samo čitanje Gite je za njih bilo nemoguće. Čim bi je otvorili, ulazili bi u drugi svet, svijet sna. Vivekananda je znao: ako budu igrali fudbal i ako ih protivnici par puta udare, steći će bar neku snagu i energiju. Ako onda počnu čitati Gitu biće sposobni da ostanu budni bar pet minuta. Naši indijski sveci su moćno objavili: „Nayam atma bala-hinena labhyo“, „Dušu ne može osvojiti slabić“.
Vivekananda je takođe govorio nekim od svojih sledbenika da počnu da lažu i da će on biti odgovoran za njihove laži. Ovi ljudi se ne bi pomerili ni milimetar. Oni bi jednostavno govorili istinu zato što su bili previše lenji da nešto slažu makar i zato da bi spasili vlastitu kožu. Vivekananda im je govorio: „Ako mislite da ćete postići spasenje samo zato što govorite istinu, onda je bilo koje drvo, stolica ili neživi objekat bliže spasenju od vas. Drvo ne govori laži, stolica ili neživi predmet ne lažu, ali ljudsko biće će ostvariti Boga mnogo pre nego drvo ili stolica“. Zato bi rekao: „Sad idi i uradi nešto. Reci nekoliko laži. Ja sam odgovoran“. Ono što je on tim mislio je sledeće: da ako ljudi izgovore nekoliko laži, dobiće nekoliko šamara i tako će se probuditi. Neko bi rekao: „Šta sam uradio? Zašto bih lagao? Umesto s lažima, hajde da započnem svoj duhovni život govoreći istinu“. Ali Vivekananda je govorio: „Važno je započeti svoje putovanje. U tvom slučaju, ti ćeš započeti svoje putovanje samo ako počneš lagati. Pa onda laži, i ako je to pogrešan put, kritike sveta će ti pomoći da otkriješ pravi put i počneš ići njime“.

I to je mesto gde se pojavljuje ambicija. Ambicija je neophodna za one ljude koji su u dubokom snu i za one koji su još uvek u svetu vitalne nadmoći. Ali kad jednom uđete u svet srca, gde preovladava osećaj jedinstva, ambicija mora da prestane. Tada treba da osećate: „Ako ja danas dostignem cilj, to je jednako jednako dobro kao da si ti došao na svoje odredište jer smo ti i ja jedno. Mi smo kao članovi porodice ili tima“. Ako je jedan član tima postigao nešto veliko, ostali članovi imaju opravdan razlog da budu prepuni ponosa, jer pripadaju istoj grupi.

Gde je težnja, tu je i jedinstvo, a u jedinstvu nema potrebe za takmičenjem. Ali ako nema težnje i osećaja jedinstva, ako je neko u svetu želja, onda, naravno, ambicija igra svoju ulogu. Pre nego što uđemo u duhovni život, ambicija je pomoćnik, ali ta ista ambicija postaje velika prepreka, stvarni neprijatelj, ako nije preobražena u čistu težnju kad jednom prihvatimo duhovni život.

Iz knjige Šri Činmoja „Nebeski život zaljubljenika u Boga na zemlji“

Opširnije o autoru