Naši atlantiđanski preci

Naši atlantiđanski preci su daleko manje ličili na današnje ljude nego što bi mogli da zamisle oni čije su spoznajne moći ograničene na svet fizičkih čula. Ta različitost se nije ticala samo spoljašnjeg izgleda, već je upravljala i duhovnim sposobnostima Atlantiđana. Njihovo znanje, kao i njihove tehničke sposobnosti - ukratko, čitava njihova civilizacija - bila je potpuno drugačija od svega što može da se vidi u savremenom svetu. Ako se okrenemo ranijim periodima atlantiđanske rase, nalazimo ljude obdarene potpuno drugačijom vrstom duhovne percepcije. Logično razmišljanje - moć da se računa i kombinuje, dakle sposobnosti koje leže u korenu ogromnog dela stvari koje se čine u savremenom svetu - ranom Atlantiđaninu bilo je potpuno nepoznato.

Njihovo računanje, na primer, nije zavisilo ni od kakvog utvrđenog niza pravila - oni nisu imali tako nešto kao što je tablica množenja. Nikome od njih nije sinulo da je triput četiri dvanaest, ali kad je trebalo da izvede tu računicu, Atlantiđanin bi se setio - takoreći, udubio se u svoju memoriju i prizvao slične primere i slične rezultate. Sad, treba imati u vidu da kad god neko razvije neku novu sposobnost, neka od pređašnjih sposobnosti izgubi svoju snagu i preciznost. Današnji čovek ima moć logičkog mišljenja i dar kombinovanja, ali - nasuprot tome - njegovo pamćenje, koje je bilo jača strana Atlantiđanina, izgubilo je svoju pređašnju moć. Današnji ljudi misle u idejama, dok je Atlantiđanin mislio u slikama. Kad bi se pred njegovom dušom pojavila neka slika, on bi se podsetio da je istu vrstu slike video mnogo puta ranije, pa bi se u skladu sa time formirao i njegov sud.
I to objašnjava veliku razliku između poduke koju su oni dobijali i poduke kakva je davana u kasnije vreme. Nije bio običaj da se dete kljuka pravilima kako bi mu se izoštrilo razumevanje; važnije je bilo da mu se predstavi život u obliku shvatljivih slika, da bi mu se obezbedilo što više materijala koji će zapamtiti u očekivanju vremena kada će okolnosti od njega zahtevati da zna kako da postupi u slučaju bilo kog datog događaja. Zato, kad bi dete dospelo u zreliji uzrast i zauzelo svoje mesto u životu, njegovo pamćenje bi predstavljalo skladište sličnih postupaka i događaja koji su mu svi bili predstavljeni u vreme njegovog školovanja.
...
Sad, iako - kao što smo videli - logičko mišljenje nije bilo prisutno kod Atlantiđana (ta tvrdnja se odnosi više na ranije Atlantiđane), njihovo visokorazvijeno pamćenje davalo je poseban karakter svim njihovim aktivnostima - a određene ljudske moći su uvek povezane i zavisne jedne od drugih. Pamćenje je, na primer, bliže povezano sa dubljim slojevima prirode svojstvene čoveku nego što je to njegova moć mišljenja; a kod njih su bile aktivne i druge moći koje su bile srodnije prirodnim bićima - na nižem stepenu razvoja - nego što je to slučaj sa bilo kojom čovekovom pokretačkom silom koja nam je danas poznata. Atlantiđani su, zapravo, bili u stanju da kontrolišu ono što nazivamo životnom silom. Kao što toplota koja se dobija iz uglja izaziva kretanje i to je primenjeno u našim sredstvima transporta, tako su Atlantiđani znali kako da kontrolišu silu koja boravi u semenu svih živih bića i bili su u stanju da je upotrebe u tehničke svrhe. Taj proces možemo da zamislimo na sledeći način: pomislimo na zrno žita ili kukuruza; u tom zrnu postoji uspavana sila i to je sila koja dovodi do toga da nikne vlat pšenice - i Priroda budi te sile koje spavaju u zrnu; današnji čovek nije u stanju da to učini svojom voljom. Čovek mora da poseje seme u zemlju i onda ga prepusti oživljavajućim silama Prirode. Ali, Atlantiđanin je bio u stanju da lično deluje u takvom slučaju, On je znao šta treba da se uradi da se pregršt zrna pretvori u aktivnu silu, dostupnu za tehničku upotrebu, na prilično sličan način na koji naš savremeni svet koristi toplotu koja je ukladištena u tovaru uglja.

Rudolf Štajner

Odlomak iz fascinantne knjige „Atlantida i Lemurija“ koja je upravo objavljena u prevodu na srpski jezik u izdanju izdavačke kuće „Babun“. Opširnije o knjizi pogledajte ovde.