Spiritualni Centar

Staza što vode do Boga, ima koliko i ljudskih duša...

Konsultujte
Ji-Đing

Nasleđe Džeralda Gardnera

nedelja, 11 novembar 2012 20:51 Autor:  Gwydion

gerald-gardnerČinjenica je da su u Viki neki bitni momenti iz istorije veštičarstva ostali nedorečeni. Isto je tako činjenica da su neka istraživanja koja su vršena u toku proteklih deset godina dodatno rasvetlila neke zanimljive momente ove priče. Iz toga je, logično, proizašla potreba da se u novom izdanju Vike dodaju neke nove napomene koje bi dodatno osvetlile ovu materiju.

Možda najviše pažnje, ali i polemičkih tonova, bar sudeći po pismima koja su mi stizala od čitalaca, izazvale su spekulacije oko toga da je Alister Krouli Gardneru napisao rituale. Stoga osećam se u neku ruku dužnim da ovaj motiv dodatno obradim, baš kao i da dam neke dodatne informacije o samom Gardneru.

U drugoj polovini tridesetih Džerald Gardner postaje član okultne organizacije po imenu The Fellowship of Crotona. Tvrdio je da je unutar te organizacije postojala tajna grupa koja ga je inicirala u tradicionalno veštičarenje koje je preživelo srednjevekovne progone. 1953. Gardner napušta koven u kojem je do tada bio i formira svoj vlastiti. Te iste godine se preselio u Kestltaun na Ajsl ov men (Isle of Man). Tamo je Sesil Vilijams (Cecil Williams) bio napravio Muzej veštičarstva i magije (u početku nazvan Folklornim centrom) u 400 godina staroj veštičijoj kući. Prvobitna namera ovog muzeja je bila da postane međunarodni centar savremenih veštica. Gardner je ovom muzeju poklonio svoju kolekciju ritualnih predmeta i kasnije ceo muzej i otkupio od Williamsa.

Ovo se sve može pročitati u mnogim knjigama o veštičarstvu. Ono što te knjige, međutim, zaborave da napomenu jeste činjenica da je Gerald Gardner bio Ordo Templi Orientis član i u jednom momentu čak bio oponomoćen od Alistera Kroulija da vodi taj red u Britaniji.

Gardnera i Kroulija je 1946. godine upoznao Arnold Krouter (Arnold Crowther), kasnije i sam veoma poznato ime u svetu veštičarstva.. Krouli u svom dnevniku iz maja 1947, pominje Gardnera četiri puta. Sačuvano je i pismo koje je Krouli istog meseca uputio jednom ptrijatelju sa instrukcijom da Gardneru pošalje jednu od četiri preostale kopije Ekvinoksa. Istog meseca Gardner je iniciran u O.T.O. i ubrzo je dobio pravo da formira vlastiti Kamp i da obavlja inicijacije. Po dokumentima izgleda da je nosio takozvani P.I. stepen što bi verovatno značilo da je Crowley priznao njegove masonske stepene Kraljevskog Svoda. Tačan položaj koji je Džerald Gardner zauzimao u Ordo Templi Orijentisu nije poznat, ali zna se da su ga Kroulijvi naslednici, sudeći po nekim pismima, smatrali za "O.T.O. vođu za Evropu". Dokumentovano je da je Džerald Gardner krajem četrdesetih putovao u Ameriku i tamo se sreo sa nastavljačima Kroulijevog dela, Karlom Germerom (Karl Germer) i Džekom Parsonsom (Jack Parsons).

Džek Parsons je još jedna od ličnosti koju, iako je na tom polju bio pionir, moderne knjige o veštičarstvu ne pominju. Bio je naučnik koji je radio na razvijanju formule za raketna goriva, čak je i jedan krater na Mesecu nazvan po njemu, koji je istovremeno vodio Agape Ložu Ordo Templi Orientisa i bio jedan od najvećih okultista XX veka. Parsons je 1946. započeo svoje takozvane "Babalon" radove. Njegovi dnevnički zapisi pokazuju da su se tokom tih radova dešavale oluje, leteo je nameštaj po kući, nestajala je struja, čuli su se glasovi koji su plakali. Na kraju se kao rezultat. iznenada pojavila Merdžori Kameron (Marjorie Cameron), žena pogodna da bude njegov magički partner, koja je jednostavno ušetala u njegovu kuću i sačekala ga da se vrati iz pustinje Mohave gde se bio povukao da završi ove radove. Sa njom je prizvao Boginju Babalon i rezultat je bio mistično primanje teksta koji se zvao Knjiga Babalon. Tim tekstom Boginja Babalon najavljuje duhovnu doktrinu veštičarstva koja dolazi. Stih 65. recimo kaže : " Okupite se skupa u kovene kao u davnini, čiji broj je jedanaest, što je takođe moj broj. Okupite se skupa javno, u pesmi i plesu i slavljenju. Okupite se skupa u tajnosti, budite goli i besramni,i radujte se u moje ime. " Džek Parsons se potom, u svojim radovima, prilično bavio ovom temom, ali je na žalost 1952. poginuo tokom eksplozije u svojoj laboratoriji tako da ti radovi nisu nastavljeni.

Možemo da pretpostavimo da su Gardner i Parsons, s obzirom da su baš tada radili slične stvari, o tome i razgovarali tokom svog susreta. O čemu je tačno razgovarali možemo samo da spekulišemo. Ono što se zna je da se Gardner, po povratku iz Amerike, u izvesnoj meri više okrenuo ka svojim veštičijim radovima, a O.T.O. u Britaniji je, moglo bi se reći, u mnogo većoj meri bio prepušten Kenetu Grantu (Kenneth Grant). U tom periodu Gardner i Grant su, kako izgleda, intenzivno ritualno sarađivali i čak su obe grupe delile iste članove. Po Grantovom svedočenju ta saradnja nije dugo trajala i završila se pravim malim magijskim ratom. Nedugo posle toga Grant je zbog nekih drugih razloga izbačen iz Ordo Templi Orientisa, a Gardner je ponovo otputovao u Ameriku da se sastane sa Germerom. Po povratku sasvim se okrenuo veštičarstvu. Koji je bio razlog toga nije poznato, ali spekuliše se da mu je to sam Germer sugerisao.

Znamo da je Germer tada vodio organizacije tipa Ordo Templi Orientis i Astrum Argentum koje su očuvavale Kroulijevo učenje. Da li je Krouli napisao Gardneru rituale ne znamo, ali znamo da je Gardnerova rana verzija Knjige senki, koja se zvala Ye Bok of ye Art Magical i koja je nastala približno 1946, bila potpuno inspirisana Kroulijevom i ceremonijalnom magijom. Veštičarstvo je tako bilo koncipirano da ima tri stepena, a to je u osnovi forma svih organizacija zasnovanih na Kroulijevoj Knjizi Zakona, sa trećim stepenom kao seksualnomagijskim. Dorin Valijent (Doreen Valiente), koju je Gardner inicirao u svoj koven 1953. je za Gardnera napisala konačnu verziju rituala gardnerovskog veštičarstva koji se i danas koriste. Izbacila je dobar deo Kroulijevih uticaja, mada je nešto od toga ostalo, čak čitavi delovi jako nalik na Kroulijevu Gnostičku Misu, kao i lozinke koje veoma liče na neke metafizičke formule iz njegovog učenja.

Dakle ideja da je izvorna verzija Gardnerovog veštičarstva u osnovi bilo popularizovani i u pagansku formu upakovano Kroulijevo učenje uopšte nije, ma koliko bila ignorisana u modernim veštičijim knjigama, za odbacivanje. U tom svetlu spekulacije da su Germer i Parsons smatrali da je ono što Gardner radi treći oblik ispoljavanja Kroulijeve formule, ali u obliku nove paganske religije nazvane veštičarstvo, takođe nisu nelogične. Tada bi i drugi deo tih spekulacija po kojima su oni sugerisali Gardneru da se usresredi na moderno veštičarstvo umesto na O.T.O., kao i da se distancira od Kroulija koji je tada bio jako ocrnjen, imale smisla. Objašnjenje za to bi moglo biti, tako bar smatraju oni koji podržavaju ovu tezu, da su Germer i Parsons imali ideju da oslobode novonastalo veštičarstvo Kroulijeve hipoteke i da mu na taj način omoguće da opstane u slučaju da ostale post-kroulijevske strukture zamru.

Za takav oprez je svakako bilo razloga. Ne treba smetnuti sa uma da je svet u to vreme izgledao drugačije. Ameriku je tek bio počeo da potresa makartizam, a britanski zakon iz 1735. o zabrani veštičarstva je još uvek bio na snazi i nedavno pre toga čak i zloupotrebljen. Naime, početkom 1944. je vođen process protiv Helen Dankan (Helen Duncann), "poslednje škotske veštice". Helen zapravo nije bila veštica već spiritualista, i živela je u Portsmautu, gde je bio centar britanske mornarice. Tokom rata više puta je tokom svojih seansi kanalisala duhove poginulih mornara i nekoliko puta još se dogodilo da su joj se javili duhovi mornara koji su poginuli na brodovima čije potonuće nije bilo objavljeno i koje je, zato što nemačke snage nisu znale da su brodovi potopljeni, bilo tretirano kao državna tajna. Budući da su planovi za iskrcavanje u Normandiji bili državni prioritet Britanska obaveštajna služba je procenila da Helen sa svojim moćima može biti opasnost po nacionalnu sigurnost. Zato su je uhapsili i najpre optužili za "skitanje", ali su kasnije optužbu preinačili i optužili je najpre za zaveru, da bi kasnije i to promenili u optužbu da je "prizivala duhove mrtvih" zasnovanu na zakonu protiv veštičarenja iz 1735. Tokom njenog boravka u zatvoru ckoro cela zemlja je osećala da je oštećena, a stražari su čak odbili da je zaključaju tako da vrata njene ćelije ni jedan jedini put nisu bila zaključana. Sam Vinston Čerčil, koji je bio veoma besan zbog ovog slučaja i odmah tražio službeno objašnjenje, posećivao ju je u zatvoru i obećao joj je da će ispraviti nepravdu. Čerčil je uskoro izgubio mesto premijera, ali je 1951. posle izbora ponovo postao predsednik vlade i tada je održao svoje obećanje i ukinuo zakon protiv veštičarstva.

Dakle u tako sagledanim društvenim okolnostima u Americi i Engleskoj toga vremena, ovakva teorija o pravljenju "rezervnih varijanti za nedaj bože" ima smisla.. Da li je ona tačna ili ne verovatno nikada nećemo saznati. Ono što znamo je da je veštičarstvo posle Gardnera preživelo. Do šezdesetih to su bile male grupe koje su radile dalje od očiju javnosti, a onda je veštičarstvo stiglo u Ameriku i počelo polako da se probija u javnost. 1964. se u Engleskoj pojavio prvi broj veštičijeg magazine Pentagram, a 1969. u Americi je Njujork Tajms objavio intervju sa Remondom Baklandom (Raymond Buckland). Baklend je bio Gardnerov prijatelj, a u veštičarstvo ga je Inicirala Gardnerova nećaka Monika Olven (Monique Olwen),i, kako je to već na početku knjige napomenuto, bio je prvi veštac koji se preselio u Ameriku. Baklend je inicirao Eda Fiča (Ed Fitch) i istorija veštičarstva u Americi je počela. Veštičarstvo se od tada razvijalo i dobijalo mnoge oblike. Recimo Ed Fič je u veštičiju obuku uključio neke tehnike, mada bez navođenja izvora, preuzete iz knjiga Franca Bardona (Franz Bardon) (rad sa ogledalom, kontrola elemenata, fliudni kondenzatori, kreiranje veštačkih elementala i sl). Danas se one grupe koje imaju Inicijacijsku liniju do Džeralda Gardnera i koje su ostale bliske Gardnerovoj ili Sandersovoj tradiciji, nazivaju tradicionalnim britanskim veštičarstvom i predstavljaju tvrdo tradicionalno jezgro veštičarstva.

Pročitano 2275 puta Poslednji put izmenjeno nedelja, 11 novembar 2012 21:29

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Efemeride

Ribama
Sunce je u Ribama
28 stepena(i)
Ovnu
Mesec je u Ovnu
12 stepena(i)
Waxing Crescent Moon
Waxing Crescent Moon
4 dan(a) star

Prijava na newsletter

Broj posetilaca

Ko je na mreži: 55 gostiju i nema prijavljenih članova

Vi ste ovde: Naslovna Duh Zapada Vika Nasleđe Džeralda Gardnera

Share on: