Spiritualni Centar

Staza što vode do Boga, ima koliko i ljudskih duša...

Konsultujte
Ji-Đing

Magijski svet Ostina Osmana Spera 1

sreda, 07 novembar 2012 22:22 Autor:  319

ostin-osman-sper„Postoje izvesni entiteti koji postoje „ne u nama znanim prostorima, već između njih. Oni od iskona hodaju nečujno i bezdimenzionalno, budući potpuno nevidljivi.“ Tako je pisao proslavljeni autor horora i epske fantastike, H.P.Lavkraft. Njegove reči opisuju maga koji je svetu poznat pod imenom Ostin Osman Sper (Austin Osman Spare), a koji je sebi nadenuo magijski pseudonim Zos. Već same okolnosti njegovog rođenja naglašavaju element ambivalencije i neodređenosti koji je i činio osnovnu temu njegove magije. Kada bi ga pitali najprostije pitanje – o datumu njegovog rođenja – on bi svaki put tvrdio da nije siguran da li je rođen poslednjeg dana decembra 1888. godine, ili na Novu godinu 1889; da li je on, kako bi govorio, Janus koji gleda unazad ili Janus koji gleda unapred. No, koji god aspekt božanstva da je predstavljao, stoji činjenica da je njegov život bio čudna mešavina prošlosti i budućnosti. Iako se za tačno vreme njegovog rođenja ne može pouzdano znati, mesto njegovog rođenja je zasigurno bilo Snouhil, u Londonu: on je bio sin jednog londonskog policajca.


Kada je imao jedva dvadeset godina, počeo je da piše Knjigu zadovoljstva, u kojoj je pomoću spoja umetnosti i seksa pokušao da objasni nesvesni um. Njegova knjiga privukla je pažnju eminentnih londonskih okultista tog doba.

Inače, Sperovo jako zanimanje za neispitane aspekte čarobnjaštva potiče od njegovog prijateljstva sa jednom staricom koja je tvrdila da je izdanak loze salemskih veštica koje tadašnji ministar Koton Mater (Cotton Mather) nije uspeo da uništi. Sper ju je uvek spominjao kao gospođa Paterson, nazivajući je svojom “drugom majkom”. Rečnik te žene je bio krajnje ograničen i sastojao se uglavnom od gatalačkog žargona, ali je ona ipak bila u stanju da definiše i objasni najapstraktnije ideje mnogo jasnije nego što je to Sper, sa svojim bogatim i neobičnim rečnikom, uspevao.

Mada bez prebijene pare, ona je prihvatala da proriče bez nadoknade, ali je insistirala na simboličnom plaćanju bilo kakvim novčićem, što se tradicionalno smatralo prinošenjem žrtve. Pored njene veštine proricanja, ona je bila jedina osoba koja je mogla da materijalizuje misli do vidljive pojave. Alister Krouli, koji je tokom svog burnog života sreo i privukao u svoje društvo mnoštvo psihički nadarenih pojedinaca, sreo je samo dve osobe koje su posedovale ovaj naročiti sidi (Alen Benet je bio jedan od njih, drugog Krouli nije spomenuo po imenu.)

Gospođa Paterson, kada bi je neko posetio radi proricanja, mogla da je prozre karakter te osobe neposredno pre nego što bi se upustila u detalje oko njene budućnosti. Ako bi, pak, prorekla neki događaj koji ne bi mogla da opiše rečima, ona bi objektivizovala događaj vizijom koju bi pitač, u nekom tamnom kutku njene sobe, mogao jasno da vidi kao lebdeću sliku predstojećeg događaja. I svaki put bi se slika obistinila u tačno određeno vreme.
Nema nikakve sumnje da je gospođa Paterson bila ta koja je podstakla Sperovo jako zanimanje za okultno, što ga je, združeno sa njegovom istaknutom crtačkom veštinom, osposobilo da reprodukuje kroz svoju umetnost čudne entitete koje je sretao u transmundanim sferama. On je nacrtao par portreta gospođe Paterson, od kojih se jedan pojavio u Fokusu života, objavljenom od strane Morland presa, 1921. godine. Još jedan njen crtež pojavio se 1971. godine u enciklopediji Čovek, mit i magija, gde je ona prikazana nakon što se “eksteriorizovala” u obličju zavodljive devojke.

Sper je takođe mogao s vremena na vreme da zgusne misaone forme u fizički vidljive oblike, no dok je kod stare veštice to bila nepogrešiva moć, u njegovom slučaju to je bila sposobnost koja se javljala sporadično i neodređeno. No, jednom prilikom to je bilo itekako efikasno, pri čemu su dve nesrećne osobe stradale. Bili su to diletanti, površni poznavaoci okultizma. Došli su kod Spera da ga nagovore da prizove neka elementalna bića u vidljiv oblik. Oni su viđali prizvane duhove mrtvih u spiritističkim seansama, ali nikada nisu videli nekog elementala. Sper je pokušao da ih odvrati, objašnjavajući im da su takva stvorenja nesvesni kompleksi koji nastanjuju ljudsku psihu na nivoima koji pri normalnoj svesti nisu dostupni svesnom umu. Pošto oni skoro uvek oličavaju atavističke nagone i tendencije nije mudro prizivati ih, jer njihov proboj u svakodnevni život može biti ekstremno opasan. Ali ove dve naivčine nisu ga shvatile ozbiljno.

Koristeći sopstveni metod evokacije elemenata, Sper je prionuo na posao. Neko vreme ništa se nije dešavalo sve dok zelena izmaglica, koja je podsećala na lelujanje morskih algi, nije počela lagano da ispunjava sobu. Malo po malo izmaglica je počela da se zgušnjava u definitivan, organizovan oblik. Sa svakim narednim trenutkom pred dvojicom zabezeknutih ljudi sablasna prilika bila je sve uočljivija. Atmosfera je postajala sve zlokobnija a pritisak nepodnošljiv kada je na njihov užas prilika dobila svoj konačni zastrašujući oblik sa idiotskim licem i dva užarena demonska oka. Počela je da se uvećava i širi po čitavoj sobi. Uplašeni ljudi molili su Spera da prekine priziv. On je odmah oterao spodobu. Prilika je počela da se smanjuje, a onda je naglo izgubila oblik i ostala da lebdi u vidu oblaka na plafonu sobe i dalje delujući opako i posve opipljivo. Oba čoveka bila su prilično uzdrmana ovim dramatičnim događajem. Za par nedelja, jedan je iz nepoznatih razloga umro; drugog su odveli u bolnicu za umobolne.

crni-oraoMada je Sper bio ubeđen da jedna okultna inteligencija neprekidno slika, crta ili piše kroz njega, on nije uspeo da otkrije njen identitet. No, sa druge strane, on je bio u skoro svakodnevnom kontaktu sa jednim familijarom, duhom-vodičem, pod imenom Crni orao, koga je jasno viđao i nekoliko puta i nacrtao. Ali bio je ubeđen da Crni orao nije bio jedini izvor njegovog automatizma. Ponekad, Sper bi samo naglo okrenuo glavu i za tren ugledao duhove familijare koji su ga konstantno okruživali. Par puta neke od njih on je uspeo dovoljno dugo da ga zadrži u vidnom polju i napravi brzu skicu njihovog izgleda.

Sperovi česti susreti sa žiteljima nevidljivih područja pomogli su mu da razvije grafička sredstva objedinjavanja svih misli – prošlih, sadašnjih i budućih – u vazda fluidnom eteru Svesnosti. Njegova grafička simbolika predstavlja definitivan jezik smišljen da olakša komunikaciju sa psihičkim svetom.

Prema Sperovom mišljenju, da bi ovaj jezik bio u potpunosti delotvoran, svaki pojedinac treba da razvije svoj sopstveni magijski rečnik, stvarajući lične sigile iz materijala koji mu je najpristupačniji – ličnog nesvesnog. On je smatrao da je razlog mnogih grešaka u divinaciji činjenica taj što, mada operator uspeva da sagleda tradicionalne simbole, mnoge od njih ne ume ispravno da protumači; zbog toga gube povezanost i shodno tome postaju neupotrebljivi.
Ne samo da je Sper mogao da “predskazuje događaje” na konvencionalan način, već je on takođe umeo da koristi karte za uticaj na mnoštvo suptilnih bića koja lebde u astralnoj svetlosti, uz čiju pomoć je i postigao mnoge svoje fascinantne magijske rezultate.
On je osmislio i koristio sopstveni špil karata koji je nazvao “Arena Nepoznatog”, pri čemu je svaka karta nosila magijski amblem kao varijaciju nekog slova iz Alfabeta želja. (Osnov ovog alfabeta, zajedno sa mnogim ranim primerima slova koji ga čine, dat je u Sperovoj “Knjizi zadovoljstva”, na kojoj je on počeo da radi 1909., a objavio je privatno u celosti, 1913. godine). Kada se živo vizuelizuje, amblem ili sigil na tajnovit način pobuđuje nesvesno i odgovarajuća slika, ili niz slika, pojavljuje se u umu. U meri u kojoj je prisutna moć vere u sigil, jasna je i slika koja se priziva. Ukoliko sigil dotakne sloj drevne ili kosmičke memorije, u umu iskrsavaju čudne slike i vešti čarobnjak postaje kadar da ih projektuje u astralni um drugih individua, tako da oni dobijaju utisak da je slika opipljiva.

Sper je umeo da utiče na pojave elementala kao i na umove drugih ljudi. Oni su tako bivali izloženi velikoj opasnosti da budu zaposednuti od strane duhova, pa je Sper mudro odustao od toga da otvoreno opiše procese koje je upotrebljavao. Ono što lično znam o ovim metodima naučio sam iz ličnog kontakta sa njim.
Još kao dete, Sper je upotrebljavao ove čudne sigile. Ovo podseća na Jejtsov opis Metersa u Podrhtavanju vela: “Meters je govorio da je kao dečak crtao neprekidno crtao događaje za kojima je žudeo i ove crteže je nazivao instintivnom magijom.”
Kada je imao sedamnaest godina, Sper je odseo u domu Roberta Bensona, autora Nekromansera i drugih okultnih novela. Jedne letnje večeri izašli su u šetnju a vreme je bilo pravo letnje; nebo iznad njih bilo je vedro i bez oblačka. Benson se zainteresovao da li Sper, i pored toga što je ceo dan bilo vedro, može da prouzrokuje kišu magijskim sredstvima. Sper je rekao da može, nacrtavši sigil na poleđini nekog koverta i, pošto je zastao, on je usredsredio svu svoju pažnju na njega. U roku od desetak minuta počeli su da se pojavljuju mali oblaci. Grupisali su se tačno iznad njihovih glava i naglo ispraznili. Obojica su bili mokri do gole kože.
Par godina kasnije, Benson je predstavio Spera Everardu Fildingu, sekretaru Društva za psihičko istraživanje. U to vreme Filding je sarađivao sa Frederikom Bondom, predsednikom Arheološkog društva koji je, uz pomoć psihičkih moći, otkrio mesto gde je zatrpana zemljom ležala Edgarova kapela u Glastonberiju. Kao i Benson, Filding je želeo dokaz Sperovih magičkih moći pa je, kada se potonji saglasio da se stvar proveri nekim testom, predložio sledeći ogled: Sper je trebalo da materijalizuje objekat koji bi Filding zamislio bez ikakvih nagoveštaja o njegovoj prirodi.
Sper je nacrtao jedan od svojih magijskih simbola ali je sada, umesto da bude simbol nepoznatog željenog objekta, to bio ideograf familijarnog duha čije usluge je često koristio kada je trebalo da čita tuđe umove.

Nakon nekog vremena, Sper je primio živu sliku objekta u Fildingovom umu. A onda je nacrtao drugi sigil, rekavši Fildingu da više nema potrebe da se koncentriše, već je to nastavio da čini sam. Iz stanja usredsređenosti ga je prenulo kucanje na vratima. Filding je otišao do vrata, otvorio ih, i na njegovo ogromno iznenađenje, na njima ugledao svog slugu kako mu pruža par papuča. Filding se okrenuo prema Speru pitajući ga kako mu je to pošlo za rukom!

Su
ština Sperove tehnike leži u promišljenoj zaboravnosti, a ovo je za početnika ekstremno teško. Postoji jedna priča o kralju koji je bogato nagradio alhemičara zato što je uspešno napravio kamen filozofa. Nakon što je izložio poduže i komplikovane instrukcije o tome kako se dolazi do kamena, a koje je kralj morao da nauči napamet i ponovi pred njim, alhemičar se prepredeno nasmešio i rekao još: „Da, vaša Visost je savršeno upamtila svaki detalj, postoji samo još jedna stvar o kojoj mora da vodi računa. Tri minuta pre nego što alhemijska supstanca počne da se zgušnjava, mora koncentrisati svoj um na njen sjaj dok ključa u alembiku, ali za to vreme nikako ne sme nijednog trenutka dopustiti da bilo kakva misao o zelenoj boji prođe kroz njen um.“ Kralj se zahvalio alhemičaru i krenuo da pravi Kamen. Sve je išlo po planu do poslednjih par minuta operacije, kada su um kralja obuzele sve moguće vrste zelenih predmeta koje nije mogao da odagna iz misli.

Sa Sperovim sigilima situacija je donekle slična. Razlog zbog čega on daje uputstvo da se želja zaboravi u vreme invokacije leži u činjenici da je za uspeh operacije bitno da se svesni um ne upliće u tok operacije. Svesno formulisanim željama treba vremena da se materijalizuju, nesvesne želje mogu se materijalizovati vrlo brzo. Svest o želji narušava čitav proces, i zato valja pronaći metod da se želja za vreme magijske evokacije zaboravi. Sper je ovaj proces nazvao „jedinstvo kroz odsutnost uma“ i u tom smislu zagovarao jogički metod pražnjenja uma u kome bi onda trebalo da bude prisutan samo sigil. Ovo nije uvek uspešno pa on savetuje sigilizaciju perenijalnih želja, želja koje se sigurno pojavljuju s vremena na vreme, kao na primer želja za lepom ženom. Nekoliko takvih želja se onda sigilizuje, pomeša i ostavi po strani nekoliko dana. Prilikom podsećanja na to šta je nacrtao na kartama, operator nije u stanju da se seti šta koji sigil na njima označava! Ovaj ritual je onda lako izvesti jer zahteva samo koncentrisanu misao.

Pročitano 2482 puta Poslednji put izmenjeno sreda, 07 novembar 2012 22:35
Ostali članci u rubrici: Teranje oluje »

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Efemeride

Jarcu
Sunce je u Jarcu
24 stepena(i)
Jarcu
Mesec je u Jarcu
19 stepena(i)
Mlad Mesec (mladina)
Mlad Mesec (mladina)
29 dan(a) star

Prijava na newsletter

Broj posetilaca

Ko je na mreži: 21 gostiju i nema prijavljenih članova

Vi ste ovde: Naslovna Duh Zapada Magija Magijski svet Ostina Osmana Spera 1

Share on: