Spiritualni Centar

Staza što vode do Boga, ima koliko i ljudskih duša...

Konsultujte
Ji-Đing

Četvrta čakra i psihopatska struktura

utorak, 04 mart 2014 13:36 Autor:  Katarina Subotić

SrceŠta ljubav jeste? Ljubav je kad neko veruje u tebe, čak i kad si pogrešio, čak i kad nisi ispunio očekivanja, čak i kad se ne slaže sa tvojim životnim opredeljenjima i izborima. Ljubav je kad nema razloga za voljenje, kad nema motiva, a neko te prihvata, upravo takvog kakav jesi. I pored toga što smo "razočarali" nekog, taj neko nas ne odbacuje. Ljubav je stanje postojanja. Ona izvire iznutra, iz jezgra i putem srca se širi po celom telu i preplavljuje svesnost, šireći se tako dalje na okruženje. Ljubav je ono od čega smo sazdani, ono za čime tragamo i bez čega ne možemo.
Šta ljubav nije? Ljubav nije uslovljena tvojim postupcima i ispunjavanjem tuđih zahteva i želja. Ljubav nije emocija; to je nešto mnogo veće od emocije. Ljubav nije kad neko traži od tebe da budeš neko drugi a ne ono što već jesi. Ljubav je kad je tvoja esencija prepoznata i voljena takva kakva jeste. Ljubav je prihvatanje.

Ovo su samo neki od pokušaja da se odgovori na pitanje šta ljubav jeste, a šta nije. Nastojeći  da definišem ovu moćnu silu, počinjem da se susrećem sa svojim ograničenim iskustvom i umom. Vrlo je verovatno  da će svako od nas definisati ljubav iz sopstvenog iskustva, i da će ta definicija biti različita za svakoga. Često se dešava da to iskustvo sadrzi u sebi, pored radosti i pozitivnosti koju ljubav donosi, i onaj ranjeni deo nas.
No, da se vratimo vertikalnom i horizontalnom toku. U centru našeg bića ovi tokovi se susreću i u srcu nastaje balans. Iz balansa nastaje ljubav, iz ljubavi odnosi a iz odnosa transformacija ega (koji je u centru pažnje u donjim čakrama) u širu svesnost. Praktičan primer ovoga je zaljubljivanje. Kada smo zaljubljeni, sve odbrane nestaju (bar na neko vreme), napuštamo sebične poglede na svet, a interesi voljene osobe postaju naši. Ovo širenje svesnosti dovodi nas, sa druge strane, u novi odnos sa samim sobom, pa se sa sobom sada povezujemo na dublji način.
 
Kada smo prihvaćeni sa ljubavlju od strane druge osobe, delovi nas koji su odbačeni počinju da izranjaju jer se osećaju bezbedno. Kao rezultat javlja se još veća prostornost iznutra i kapacitet sveobuhvatnosti se povećava. Ovo prihvatanje postavlja temelj za ekspanziju u petoj čakri, jer samo kroz prihvatanje sebe možemo pronaći svoju istinu.
Ljubav dovodi do velikog duhovnog buđenja, a njen gubitak nas baca u duboki očaj. Taj gubitak može biti tako veliki i težak da se na trenutke osećamo prosto odsečenim od svoje božanske prirode - stanje koje je teško tolerisati nakon ekspanzije koju je ljubav donela. Nakon što ljubav iščezne, bačeni smo ponovo u svoju prošlost, u ranjivost, u svoje potrebe, u svoj emotivni proces. Primorani smo da se suočimo sa svim tim kako bismo krenuli dalje i otkrili misteriju jastva. U oba slučaja, i ekspanzije i gubitka, ljubav nas primorava da rastemo i evoluiramo, bilo da nas dovede u kontakt sa sopsvenom svetlošću, bilo sa tamnim delovima unutar nas.
 
Kada ljubav u sebi sadrži uslov, zahtev ili očekivanje, nazivamo je uslovljenom ljubavlju. I kada se na ovom uslovu insistira u periodu odrastanja (koji postavlja osnovu za kasniji život), javljaju se uslovi za razvijanje specifične vrste ego strukture, koju je Aleksander Loven nazvao psihopatska karaterna struktura. Ona se uglavnom počinje razvijati oko četvrte godine života, mada je moguće i kasnije. Postoji nekoliko situacija koje postavljaju podlogu za nastanak ove strukture.
Recimo da imamo roditelje koji nemaju direktan način odnošenja jednog prema drugom. Navikli su, iz ko zna kojih razloga, da dolaze do onoga što žele putem manipulacije. Po našem rođenju, počinje tiha, a zatim sve "bučnija" težnja jednog od roditelja da bude specijalan za nas i da ima našu privrženost, više od drugog roditelja. Kako mi rastemo, tako raste i ta potreba da se bude poseban (koja je sada preslikana i na nas) i često dolazi od roditelja suprotnog pola.
 
Istovremeno je moguća pojava ljubomore od roditelja istog pola, pri čemu se dete počinje osećati odbačenim od istog... dok "specijalnost" s druge strane raste. Ta specijalnost se u mladom umu deteta doživljava kao ljubav. Od tog trenutka, naša vrednost, kasnije  izbor karijere i partnera, itd. usmereni su ka dostizanju i održavanju "posebnosti". Neke od njih su "moram se baviti profesijom kojom se niko ne bavi, da bih bio drugačiji. Ako se pak bavim nečim "običnim" moram biti izuzetan i specijalan u tome, moram odudarati od drugih" “Ja pa ja”, ponekad nazvano i narcisoidnost, je samo spoljašnja slika.
 
Šta se u stvari desilo unutar osobe? Pravo ja je "zavedeno" i izdato. Ono pravo ja, koje ima svoje potrebe, svoje slabosti i snage, odbačeno je i sva svesnost je usmerena ka idealizovanom ja, koje drugi svojim zahtevima pred nas postave dok smo deca, a mi nastavimo kao odrasli. Pošto idealizovano ja nikad ne dostignemo, jer nikad nije dovoljno to što uradimo da bismo do njega stigli (u realnosti ono ne postoji, zato se i zove idealizovano, to je ideja), osećaj neuspeha je ono što se hronično usadi u srce i dušu. Iako spolja izgleda da smo uspešni i motivisani, iznutra se borimo sa stalnim osećajem bezvrednosti. Jer uistinu, pravo ja je obezvređeno u korist idealizovanog. Tako nastavljamo da "zavodimo" sebe u lažno ja misleći da je to ja koje je prihvaćeno i voljeno. Dok jednog trenutka, uz pomoć kriznih situacija u životu, ne shvatimo da smo prevareni i da uporno varamo sebe. Izdani smo, a zatim nastavljamo da izdajemo sami sebe.
Tada se susrećemo sa besom što smo prevareni, što nam je rađeno iza leđa, što  jednostavno život nije bio pravedan i istinit. Osećamo duboki osećaj bezvrednosti i bola usled toga, a istovremeno ne postoji šansa da se odbrambeni sistem iole imalo spusti, da nam se priđe ili pruži podrška (ili tačnije rečeno, prosto je nemoguće za nas da primimo podršku koja je nam je pružena). Naučili smo da nam niko nije potreban i da možemo sve sami. Odbacujemo sami sebe i svoju potrebu da trebamo.
 
Ova odbrana je jako "tvrda", oseća se kao oklop na grudima i između lopatica na leđima. Držanje velike tenzije u telu je hronično, jer smo stalno na oprezu, nikad ne znamo šta će i odakle da nas zadesi. Poverenje je je velik problem, a istinske bliskosti skoro i da nema. Seksualnost se često koristi kao način kontrole i manipulacije, a kada se dođe bliže u intimnim odnosima, ova karakterna struktura će biti, blago rečeno, uznemirena i imati tendenciju da se udalji i vrlo verovatno krene u nove pohode na sledećeg partnera. Blizina je previše da bi je tolerisala. Mehanizam "odbaciću te pre nego što ćeš ti odbaciti mene" daje osećaj moći i zaštićenosti, osećaj sigurnosti.
 
Put isceljenja za ovaj karakter je veoma postepen. Nakon otvaranja ka mogućnosti (samo mogućnosti) da oprosti ili da traži oproštaj, otpočinje organski i nezahtevni proces ka pravom ja. Ova struktura sve vreme traži svoj način, ali je donekle prilično zbunjena kako to da uradi.
Kad se uz pomoć prisustva drugih ljudi (za početak dobrog terapeuta) odbrambeni zid smekša, na videlo izađe veliko srce  puno ljubavi. Najveće isceljenje za ovaj karakter može obaviti zajednica ljudi, više osoba koje sada mogu da reflektuju naše pravo ja. Tada počinjemo da nalazimo specijalnost i različitost u svakodnevnim, običnim i ljudskim stvarima. I uistinu, veliko je olakšanje sići sa visokog zida odbrane ponovo među ljude.
 
Oblast srca je prostrana. Dok pišem ovaj tekst, htela bih pomenuti i gubitak koji ima veliki uticaj na srce; žalost, koja kada se dugo nosi i ne prežali prosto ostavlja krater na srčanoj čakri; o oproštaju i velikom otporu ka istom, o ljubavi i njenoj sveobuhvatnosti, prihvatanju stvari kakve jesu … sve to daleko prelazi obim ovog članka.
 
Zato vas ostavljam u nepoznatom, u toj velikoj misteriji koju nosimo u sebi, a koja se zove ljudsko srce. Ostavljam vas u ljubavi koja nas sve povezuje, ljubavi koja u sebi sadrži osobinu slobode. Zaustavite se za trenutak i upitajte: “Kome nisam oprostio? Odakle dolazi težina i teskoba koju nosim u grudima? Od koga mi je potreban oproštaj?” Sa ovim pitanjima otpočinje jedan od najtežih, a istovremeno, jedan od najviše nagrađujućih radova u procesu samospoznaje.
 
Budite u srcu, budite u ljubavi.
 
Katarina Subotić
B.S. Brennan Healing Science
www.InfiniteSoulJourney.com

Pročitano 2537 puta Poslednji put izmenjeno utorak, 04 mart 2014 13:45

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Efemeride

Škorpiji
Sunce je u Škorpiji
26 stepena(i)
Škorpiji
Mesec je u Škorpiji
25 stepena(i)
Mlad Mesec (mladina)
Mlad Mesec (mladina)
29 dan(a) star

Prijava na newsletter

Broj posetilaca

Ko je na mreži: 7 gostiju i nema prijavljenih članova

Vi ste ovde: Naslovna Duh Zapada Dubinska psihologija Četvrta čakra i psihopatska struktura

Share on: