Spiritualni Centar

Staza što vode do Boga, ima koliko i ljudskih duša...

Konsultujte
Ji-Đing

Istinski Impuls

sreda, 24 jul 2013 13:23 Autor:  Katarina Subotić

treca cakra- Treća čakra i mazohistička karakterna struktura - "Jedno su želje, drugo su mogućnosti", čulo se često od starijih članova naših porodica koji su prošli kroz strahote Drugog svetskog rata. Vreme nemaštine, nemogućnosti i bespomoćnosti je ostavilo traga na njihovom sistemu uverenja i stavu prema životu, kao i na trećoj čakri, kako individua tako i čitave generacije. Upravo je treća čakra portal kroz koji se ulazi na mentalni nivo energetskog polja, gde se formiraju uverenja, način razmišljanja, kritike prema sebi ili drugima. Ta uverenja su bazirana na osećanjima, naročito na onima iz druge čakre: kako se osećamo sa samim sobom. Nažalost, negativna i ograničavajuća uverenja se brže i dublje urežu u psihu nego ona pozitivna, a negativni glasovi znaju da zauzmu, za većinu nas, ponajveći deo uma.


Treći energetski centar, lociran u predelu solarnog pleksusa, predstavlja centar individualizacije i nezavisnosti. Treća čakra kaže: ja imam pravo da imam. Zemlja i voda, elementi koji upravljaju prvom i drugom čakrom, vezani su silom gravitacije, kao i dete do svoje druge godine koje je još u velikoj meri stopljeno sa majkom.

U periodu od druge do četvrte godine muskularni sistem jača, vertikalno kretanje je razvijeno i samim tim i veća nezavisnost deteta. Javlja se slobodna volja, specifične individualne želje i namera da se te želje ostvare. Ovim centrom upravlja element vatre, koji je prvi (posle zemlje i vode) od elemenata koji se kreće vertikalno.
Na fizičkom planu, organi koji dobijaju energiju putem treće čakre su stomak, jetra i žuč, pankreas, slezina kao i ceo mišićni sistem. Vatra varenja uistinu pretvara hranu u drugi oblik energije podoban za ishranu ćelija. Vatra transformiše na fizičkom planu energiju iz jednog oblika u drugi (drvo u toplotu i svetlost) i upravo se u trećoj chakri javljaju prve iskre transformacije u našim životima. Tu se rađa impuls za akciju, za promenu i želju da stvorimo život kakav želimo.

Od fizičkih senzacija (prva čakra), preko potreba (druga čakra), stižemo do želje i impulsa za delovanje (treća čakra). Svaka želja je bazirana na potrebi za nečim što nam nedostaje u našem unutrašnjem sistemu (hrana, kontakt, dodir etc.). U ovoj čakri mi polazimo u akciju za tim što nam je potrebno. Želji se pridružuje volja i mi krećemo ka tome sto želimo, ka nečemu što je u spoljašnjem svetu, sa namerom da ga privučemo bliže sebi, imamo, ostvarimo... ispunimo nedostatak i prazninu u unutrašnjem svetu.
Ovde se rađa i ego koji nam omogućuje da se zauzmemo za sebe, za ono što hoćemo i da to uradimo na način na koji mi hoćemo. Uravnotežen ego je neophodan za zdravo funkcionisanje u ovom svetu. On je medijator između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta, pri čemu daje taj dobro poznati osećaj "sebe" kome se vraćamo nakon što donesemo iskustvo u svoju unutrašnjost, sa ciljem integracije.

Kroz iskustvo rizikovanja, eksploracije i nastojanja da sledimo svoj impuls za delovanjem u bilo kojoj oblasti života, mi se susrećemo za uspesima i porazima. Kada donesemo uspeh u svoj unutrašnji svet, mi osećamo da MOŽEMO, dok u slučaju neuspeha osećamo nemoć i krah. Kada se uz pomoć i podršku drugih vratimo na noge, pomislimo ponovo, u jednom trenutku, JA MOGU. Mogu da preživim i uspeh i neuspeh. Kroz ovakva različita iskustava ojačava se sampouzdanje kao i osećaj moći.

Moć često ima negativne konotacije u današnjem društvu: asocira na moć nad drugima, na posedovanje položaja, materijalnih dobara i slično. Domaći i svetski mediji su preplavljeni izveštajima na temu nasilja, političke, ekonomske ili pak vojne moći. Dominacija, viktimizacija, rat: sve se vrti oko toga ko je moćniji i ko će nadjačati drugog, bilo individualno, bilo kolektivno. Onaj ko je na vrhu, taj ima moć.
U individualnom, unutrašnjem svetu ova borba se nastavlja: dominacija superiornih (jače razvijenih) aspekata naše ličnosti nad onim slabijim, koji nisu dobili šansu za razvoj (intelekt nad osećanjima, na primer).
Nažalost, ili pre bih rekla na radost, sve ovo nema nikakve veze sa onom pravom, unutrašnjom moći i unutrašnjim autoritetom.
Moć počinje sa onim što je sada i ovde prisutno u našim životima. Možda je to baš osećaj bespomoćnosti. Prihvatanje i priznavanje (samom sebi) tog stanja u kome se nalazimo bilo da je tuga, beznađe, neadekvatnost, itd. zahteva hrabrost, drugom rečju snagu i moć da se suočimo sa svojim slabostima i demonima.

Traženje pomoći i podrške je znak fleksibilnog ega, ljudskosti i poniznosti a ne znak slabosti. Muškarci koji pokazuju svoje emocije su živa bića koja osećaju, sa velikim, moćnim srcima, a ne slabići koji zapravo žive život robota koji mora da kontroliše ili pak u potpunosti eliminiše svoje emocije.
Nadam se da vam ovo daje donekle ideju koliko je moć u današnjem društvu dislocirana, kao iščašen zglob. I zaista takav život zadaje duševni bol, gubimo sebe i pokušavamo da se stalno uklopimo u iskrivljene slike kolektiva, bilo da je to na porodičnom ili pak društvenom nivou. Gubimo kontakt sa svojim potrebama i sa svojim željama... prestajemo da živimo svoj život i svu snagu, psihičku i fizičku, usredsređujemo na zadovoljenje želja drugih i uklapanje u opšte vrednosti postavljene od strane ko zna koga i ko zna kada.
Pri svemu tome naučimo da trpimo, da udovoljavamo drugima i gušimo sopstveni impuls, želju i volju. To je simptom mazohističke karakterne strukture, takođe poznate kao "istrajni karakter". Ovaj karakter nastaje kada roditelj previše kontroliše i tako slama volju deteta i njegovu potrebu za autonomijom, koja polako niče ali još uvek nije dovoljno jaka da stoji na svojim sopstvenim nogama. U tom slučaju potčinjavanje postaje jedini način da se opstane u takvoj atmosferi. Tada se javlja i rascep spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta deteta: spolja se potčinjava, a iznutra pruža veliki otpor i ćutke se protivi. Otpor postaje jedino mesto gde istrajni karakter oseća moć (unutrašnja dislokacija moći i autonomije koja se kasnje preslikava na okruženje).

Tako nastaje jedan od najkompleksnijih blokova koji prouzrokuje veliku unutrašnju tenziju i pritisak. Ovo se često ogleda u nabijenom fizičkom telu, velikoj "tvrđavi" u abdominalnom pojasu, bilo u obliku masnog tkiva bilo kao nabijeni mišići.
Zbog česte kritike ili negiranja njegove želje i volje, istrajni karakter ogromnu količinu energije koristi da zaustavi svoj impuls... jer zašto i pokušavati, kad nema šanse da dobijem to što hoću. Ovo uverenje postaje glavni način pristupa životu i lako je zaključiti da iz ove projekcije stvaramo svoju realnost koja dalje potvrđuje to uverenje. Odatle i velika količina negativnosti, a pošto se uglavnom nalazimo u pasivnom stanju unutrašnjeg suprotstavljanja (akcije smo se davno odrekli), preostaje nam da mrzimo svet oko sebe, da jadikujemo i porazimo svakog ko iole želi da pomogne.
Osećate li unutrašnju atmosferu mazohističkog karaktera? Mnogo patnje koja rezultira iz unutrašnjeg konflikta, nedostatak zadovoljstva... drugim rečima, odustali smo od svog života i zaglavili  u začaranom krugu gde jedini način da preživimo (kako mazohista vidi) jeste da se više potrudimo, da teško radimo... "jer život JE težak, i tu se ništa ne može." Bespomoćno stanje koje često vodi u zbunjenost, neodlučnost i depresiju.
Slepa ulica kod ovog karaktera je što ne vidi da postoji drugi način postojanja osim trpljenja. Moć nije stvar, moć je način, put da se stigne do željenog cilja. Moć izbora. Izlaz za ovaj karakter leži u istraživanju ambivalencije, pronalaženju impulsa, svog istinskog impulsa, a ne onog koji je bio nametnut od strane autoriteta i veće sile (odraslog). Dolazak u kontakt sa besom, što je taj impuls bio zaustavljen nebrojeno puta u njegovom životu, dovešće ga do osećaja velike teskobe, a potom srama kome je bio izložen zbog sleđenja svog životnog toka (često i kažnjen).
Sram je osećaj koji guši treću čakru kao i životnu silu osobe sa ovakvom energetskom strukturom. Sram blokira energetski tok koji se kreće od nižih čakri i zaustavlja njegovu transformaciju u akciju. Kada smo posramljeni, stidimo se sebe samih kao i svog instinkta i zaključujemo da se ti impulsi moraju kontrolisati umom. Sva spontanost i autentičnost nestaju iz života, a ono što ostaje je zadržavanje svega što bi se pokrenulo, unutra. Svako kretanje impulsa prouzrokuje užasnu teskobu i ulažemo sve snage da impuls ne izađe na površinu. Što je sram veći, to se bespomoćnije osećamo.
Ključno za ovaj karakter je da otkrije gde i kako poražava sebe i zaustavlja svoj život. Ono što su nekad drugi radili, mi sada radimo sami sebi, a da često toga nismo ni svesni.

I to je bila još jedna od pet životnih priča, pet karakternih struktura. Iako možda neki od nas nisu imali ovakvu životnu priču, bilo u okviru porodice ili za vreme školovanja, pozivam vas da istražite mesta unutar sebe gde zaustavljate svoj impuls. Ako nije u trećoj čakri, pogledajte u drugu, petu, četvrtu, što znači u različitim aspektima svog života: odnosima, seksualnosti, izgovaranju svoje istine, kreativnoj ekspresiji, itd.
Kako se upoznajemo sa sledećim strukturama, sve više ćemo nailaziti na slojeve i kombinacije različitih sistema odbrane.
Do tada, uživajte u  jedinstvenom impulsu svoje životne sile i njene kreacije.

Katarina Subotić
B. S. Brennan Healing Science

www.InfiniteSoulJourney.com

Pročitano 2305 puta Poslednji put izmenjeno sreda, 24 jul 2013 13:37

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Efemeride

Škorpiji
Sunce je u Škorpiji
26 stepena(i)
Škorpiji
Mesec je u Škorpiji
25 stepena(i)
Mlad Mesec (mladina)
Mlad Mesec (mladina)
29 dan(a) star

Prijava na newsletter

Broj posetilaca

Ko je na mreži: 5 gostiju i nema prijavljenih članova

Vi ste ovde: Naslovna Duh Zapada Dubinska psihologija Istinski Impuls

Share on: