Dokle god smo u sukobu s teškoćama života, misleći da stvari treba da budu drugačije nego što jesu i krivimo okolnosti ili druge ljude za svoju vlastitu nesretnost, nećemo imati jasnoću ili prostranost uma da vidimo šta je to što nas zbilja sputava. Strpljenje nam dopušta da jasno vidimo obrasce mentalnih navika koji nas drže zatvorenima u samsari i tako nam omogućava da počnemo da ih rešavamo. Strpljenje je, stoga, temelj trajne slobode i blaženstva oslobođenja. Obično je naša potreba da pobegnemo od neugodnih osjećanja tako hitna da sebi ne damo dovoljno vremena za otkrivanje odakle ta osećanja zapravo dolaze. Pretpostavimo da nam neko kome smo pomogli uzvrati nezahvalnošću, ili nam partner ne uzvrati naklonost, ili da nas kolega, ili šef, neprestano pokušavaju da omalovaže ili nam potkopaju samopouzdanje. Te stvari bole, a naša je nagonska reakcija da odmah pokušamo da pobegnemo od bolnih osećanja u svome umu, postajući obrambeno nastrojeni, kriveći drugog, uzvraćajući, ili jednostavno otvrdnjujući svoje srce. Nažalost, kad tako brzo reagujemo, ne dajemo sebi dovoljno vremena da vidimo ono što se zapravo zbiva u našemu umu.U stvarnosti, bolna osećanja koja se javljaju u takvim prilikama i nisu nepodnošljiva. Ona su samo osećanja, svega nekoliko trenutaka ružnog vremena u umu, koja nemaju moć da nam prouzrokuju ikakvu trajnu štetu. Nema potrebe da ih uzimamo tako ozbiljno. Mi smo samo jedna osoba među bezbrojnim živim bićima, a nekoliko trenutaka neugodnog osećanja koji se javljaju u umu samo jedne osobe nije neka velika katastrofa.
Baš kao što na nebu ima dovoljno prostora za oluju, tako i u velikom prostoru našega uma ima mesta i za nekolicinu bolnih osećanja; i baš kako oluja nema moć da uništi nebo, tako ni neugodna osećanja nemaju moć da unište naš um. Kada se u našemu umu jave bolna osećanja, nema potrebe da paničimo; možemo ih strpljivo prihvatiti, iskusiti ih i istražiti njihovu prirodu i odakle dolaze. Kada to učinimo, otkrićemo da bolna osećanja ne dolaze k nama spolja, već se javljaju iz unutrašnjosri našega vlastitog uma. Okolnosti ili drugi ljudi nemaju tu moć da nas nagnaju da se loše osećamo; najviše što oni mogu je da podstaknu potencijale za bolna osećanja koji već postoje unutar našega vlastitog uma. Ti su potencijali, ili karmički otisci, talog negativnih dela koja smo stvorili u prošlosti jer nam je um bio pod kontrolom zabluda, koje se sve granaju iz samoprianjajućeg neznanja. Strpljivim prihvatanjem bolnih osećanja, a da ne prianjamo na njih, negativni karmički potencijali iz kojih su proizašli bivaju pročišćeni i mi više nikada nećemo ponovo morati da proživljavamo tu karmu.
Iz knjige Gešea Kelsanga Gjatsoa, Kako rešiti naše ljudske probleme
