Borilačke veštine
Odbojnost prema ratu je najviši vojni princip. (Sun Pin)
Umeće ratovanja je i kada uvek imate na umu moguće izbijanje nereda u mirnim vremenima. Sagledavati stanje u državi, predviđati kada i gde će izbiti trzavice i sprečavati nered pre nego što nastupi, takođe spada u umeće ratovanja. Kada je zemlja u miru, pažnja posvećena odabiru državnih činovnika i briga o sigurnosti nacije je takođe jedna strana umeća ratovanja. Kada državni činovnici, gledajući samo svoje lične interese, počnu da ugnjetavaju običan narod, to je početak kraja nacije. Pažljivo proučavanje situacije, planiranje u kom pravcu bi valjalo ići da bi se izbeglo slabljenje države zbog samoživosti njenih činovnika, sve to podseća na pomno posmatranje protivnika u dvoboju radi predviđanja njegovog sledećeg poteza. Zar u tom slučaju pažnja nije do kraja izoštrena? To je ono što borilačkim veštinama daje tako veliki potencijal.
* Postoje staze kojima ne treba ići, vojske koje ne treba napadati, utvrđeni gradovi koje ne treba opsedati, teritorije za koje se ne treba boriti, naređenja vladara koja ne treba slušati.
* Onaj ko računa na pobedu u štabu još pre bitke je onaj na čijoj je strani većina strateških faktora. Onaj ko računa na nesposobnost da nadvlada u štabu pre bitke je onaj na čijoj je strani najmanji broj strategijskih faktora. Onaj sa mnogo strateških faktora pobeđuje, onaj kome u prilog ide malo strateških faktora gubi – da i ne govorimo o onom kome u prilog ne ide nijedan strateški faktor. Kad posmatram stvari na taj način, mogu da vidim ko će da pobedi, a ko da izgubi.
