Postoji li ljubav bez vezanosti
Da bi otkrio šta znači voleti, zar ne mora čovek da bude slobodan od posesivnosti, vezanosti, ljubomore, besa, mržnje, strepnje, straha? Slobodan od vezanosti - da razmotrimo to na trenutak. Pretpostavimo da je neko vezan za neki sto, šta ta vezanost podrazumeva? Uživanje, osećaj posedovanja, uvažavanje njegove korisnosti, osećaj da je to sjajan sto i tako dalje, i tako dalje. Kad je neko ljudsko biće vezano za neko drugo, šta se dešava? Kad je neko vezan za vas, kakav je osećaj onog drugog koji je vezan za vas? U toj vezanosti je ponos posedovanja, osećaj dominacije, strah od gubitka te osobe, pa zbog toga i ljubomora, a zbog svega toga još veća vezanost, još veća posesivnost, strepnja. Sad, ako nema vezanosti, znači li to da nema ljubavi, nema odgovornosti? Za većinu nas ljubav znači taj užasni konflikt između ljudskih bića, pa zato taj odnos postaje trajna strepnja. Vi sve to znate, ne moram ja da vam kažem. I to, to mi zovemo ljubavlju. A da umaknemo od tog užasnog napora koji nazivamo ljubavlju, mi imamo svakakve vrste zabava - od televizije do religije. Mi se svađamo i idemo u crkve, ili u hramove, vraćamo se i počinjemo ispočetka. I to se dešava sve vreme.
