Volim crkve - one su pune anđela. Možda bude samo nekoliko ljudi u crkvi, ali je uvek velika gužva među anđelima koji su tamo. Ljudi ne shvataju koliko je anđela u crkvi; anđeli tamo slave Boga i čekaju na Božije ljude da dođu i pridruže im se, ali često to niko ne učini. Na nedeljnoj misi, mesto je prepuno anđela: anđeli čuvari sa svakom osobom, anđeli koji stoje oko sveštenika i oko oltara i mnogo više anđela koje Bog šalje dole. Crkve su veoma moćna mesta; ponekad, kad vidim neke ljude u crkvi i vidim sve anđele i svetlost oko njih, ja se molim za njih: „Molim te učini da ti ljudi čuju svoje anđele danas i da na neki način dođu u dodir sa svojim anđelom, a preko njega sa Bogom“. Anđela nema samo u hrišćanskim crkvama: ima ih u sinagogama, džamijama i na svim svetim mestima.Vaša religija ne predstavlja razliku za anđele: oni su mi rekli da sve crkve treba da budu pod jednim krovom. Muslimani, Jevreji, protestanti, indusi, katolici i sve druge razne religije treba da budu zajedno, pod jednim kišobranom. Mi možda izgledamo drugačije, možda imamo drugačija verovanja, ali svi mi imamo duše. Nema razlike između muslimanske duše i hrišćanske duše. Kad bismo mogli da jedni drugima vidimo duše, ne bismo se ubijali zbog različitih tumačenja Boga.
Jednog dana sam šetala sa mojom tetkom blizu njene kuće i prošli smo pored jedne crkve. Na vratima crkve stajala su dva divna anđela. Tetka se okrenula prema meni i rekla: „Ne gledaj tu crkvu“. Pogledala sam je zaprepašćeno. Ona je nastavila: „To je protestantska crkva. Zabranjeno ti je da ikad uđeš kroz kapiju ili vrata bilo koje protestantske crkve!“ Bacila sam pogled nazad i videla ljude kako ulaze u crkvu; nisu izgledali drugačiji od nas. Sledećeg puta kad sam prošla pored te crkve, osmehnula sam se anđelima na vratima. Nije mi bilo dopušteno da uđem unutra, ali sam znala da je crkva puna anđela.
Iz knjige “Anđeli u mojoj kosi”. Opširnije o knjizi pogledajte ovde
